Banke aktiviraju menice

Bez autora

Mar 04 2012

Građani sve teže izmiruju svoje obaveze prema bankama, zbog ekonomske krize. Kako bi se obezbedile, banke sve češće aktiviraju menice. To predstavlja vrlo kvalitetno obezbeđenje za banku jer je to instrument kojim banke mogu međusobno da trguju, da prodaju svoja potraživanja. S druge strane, mogu vrlo brzo i mnogo lakše da naplate svoja potraživanja pokretanjem postupka pred sudom. Menice se ne naplaćuju automatski, već se klijent prvo dogovara sa ličnim bankarom kako da prevaziće teškoće. Ako se iscrpe sve mogućnosti i ipak aktiviraju menice, postavlja se pitanje prvenstva naplate duga, jer dužnik neretko gomila dugove, ne samo prema banci. Trenutno se radi na registru kolaterala tako da će sve banke praktično registrovati svoje kolaterale, od menice pa do hipoteke ili zaloge nad opremom. Nijedan kolateral koji nije registrovan, neće biti u mogućnosti da se izvrši.

Usled ekonomske krize građani sve teže vraćaju kredite. Teže se otplaćuju i kratkoročne pozajmice, pa banke sve češće aktiviraju menice kao sredstvo obezbeđenja.

Građani sve teže izmiruju svoje obaveze prema bankama, zbog ekonomske krize. Kako bi se obezbedile, banke sve češće aktiviraju menice.

Dekan Beogradske bankarske akademije Hasan Hanić kaže da to predstavlja vrlo kvalitetno obezbeđenje za banku jer je to instrument kojim banke mogu međusobno da trguju, da prodaju svoja potraživanja. "S druge strane, mogu vrlo brzo i mnogo lakše da naplate svoja potraživanja pokretanjem postupka pred sudom", dodaje Hanić.

Menice se ne naplaćuju automatski, već se klijent prvo dogovara sa ličnim bankarom kako da prevaziće teškoće. Ako se iscrpe sve mogućnosti i ipak aktiviraju menice, postavlja se pitanje prvenstva naplate duga, jer dužnik neretko gomila dugove, ne samo prema banci.

Ivan Radojčić iz OTP banke navodi da se trenutno se radi na registru kolaterala tako da će sve banke praktično registrovati svoje kolaterale, od menice pa do hipoteke ili zaloge nad opremom. "Nijedan kolateral koji nije registrovan, neće biti u mogućnosti da se izvrši", ističe Radojčić.

Najčešći kreditni rizik za klijente jeste gubitak posla i kursne razlike za pozajmice indeksirane u stranoj valuti. Banke ipak klijentima preporučuju i različite vrste osiguranja.

Miroslav Rebić iz "Sosiete Ženeral banke" kaže da ako klijent izgubi posao, osiguravajuća kuća preuzima otplatu duga u roku od 6 meseci. "Na taj način, klijentu se pruža prilika da u tom periodu pronađe novo zaposlenje i prebrodi krizu", napominje Rebić.

Kada je reč o narastajućim kašnjenjima u otplati, Međunarodni monetarni fond predlaže izdvajanje loših kredita i njihovu prodaju na sekundarnom tržištu, kako banke, u dugom roku, ne bi potonule zajedno sa dužnicima.